ДОМАЋА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА

ПАТРИЈАРХ ЈОСИФ РАЈАЧИЋ И
ЊЕГОВО ДОБА



5. НОВЕМБАР 2016 , СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ,
СРБИЈА



"Не клоните духом у несрећи, срећу себи праву треба заслужити и стећи ... нема великих дела без великих жртава, нема спасења без муке, из ове смрти се иде право у живот ..."

Српски патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861)

О КОНФЕРЕНЦИЈИ

Преузмите зборник радова

 

Домаћа научна конференција поводом обележавања 155-е годишњице од упокојења српског патријарха Јосифа Рајачића (1785-1861).

Patrijarh Josif Rajacic Јосиф Рајачић, cрпски патријарх великих духовних и друштвених настојања, живео је и стварао у доба значајних историјских превирања. Рођен је 20/31. јула 1785. године као Илија Рајачић, у личком месту Лучани, упокојио се 1/13. децембра 1861. у Сремским Кaрловцима, а сахрањен је у Саборној цркви Св. Николе где и данас почива. Харизматична личност посвећена највишим духовним људским вредностима, полиглота, филозоф и дипломата, патријарх Јосиф Рајачић je потомак из породице четири брата који предводе више породица у време сеобе српског патријарха Арсенија Чарнојевића. Замонашивши се са 25 година, као монах Јосиф, започиње каријеру духовника дугу 60 година. Истрајавајући на Божјем путу, Јосиф Рајачић је успео да настави прекинути низ пастира српске православне цркве поставши први српски патријарх након скоро једног века од укидања Пећке патријаршије. Kao духовни вођа српског народа у монархији, исказаује велику храброст и верује у Војоводину за време револуције (1848.). Поштовао је човека као божанско биће саткано од душе и тела и дао је сву своју снагу у борби за највишу истину јер Бог је Пут, Истина и Живот. Patrijarh Josif RajacicИако је по његовим речима у Аутобиграфији главни циљ његових настојања чување и учвршћивање права и привилегија српског народа и његове цркве у монархији, Јосиф Рајачић се бави истовремено и пословима неопходним у свакодневном животу народа. Наиме, Јосиф успешно лечи оболеле у време епидемије колере, бави се ботаником, залаже се за развој школства, културе и нарочито духовне музике помажући Корнелију Станковићу. Његова библитека је имала око 1500 различитих дела. Водећи рачуна и о кулинарству, 1855. штампан је Први српски кувар. "У некрологу, објављеном у Летопису Матице српске (1862.), забележено је: Као патријарх управљао је деветнаест година крепком руком брод православне цркве и брод народа србског у Аустрији! Као нови Мојсије предузео је он да нас изведе из тмине египатске, у којој смо толико година незнатни и незнани чамили, и да нас уведе у земљу обећану, за којом тежише отци и праотци наши, за којом тежисмо и тежимо једнако и ми! Али као што Мојсију не би суђено, да својом ногом ступи у обећану земљу, тако ни нашем седом патријарху, да види још за свог живота утврђен и обезбеђен политични живот љубљеног народа свог!"

Уводна реч

Uvodna rec 1

Његово Преосвештенство Господин Василије, Епископ сремски

Uvodna rec 78

Проф. др Драган Станић, Председник Матице српске

Uvodna rec 82

Проф. др Димитрије Калезић, протојереј-ставрофор

Uvodna rec 85

Проф. др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор

Професор Богословског факултета у Београду

ОДБОРИ

Почасни преседник научне конференције Његово Преосвештенство Господин Василије Епископ Сремски
 

Програмско-организациони одбор

Председник, проф. др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор Подпредседник, проф. др Љиљана Јеремић Секретар, Др Радован Пилиповић Др Ивица Чаировић, ђакон Јован Д. Петковић, проф., протојереј-ставрофор Мр Јован Милановић, проф., протојереј-ставрофор Мр Предраг Миодраг, проф.

Научни одбор

Председник, проф. др Дејан Микавица Секретар, Др Жарко Димић проф. др Даница Петровић проф. др Јелена Тодоровић Др Клеопа Стефановић, проф.

НАУЧНЕ ТЕМЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

  • Друштвене прилике у 18ом и 19ом веку
  • Политичке прилике у 18ом и 19ом веку
  • Културна делатност ( музика, уметност, ботаника, ...)
  • Образовање, школство
  • Социјално здраствене активности

Упутство за ауторе

КОНТАКТ

Електронска адреса

contact@patrijarhrajicic.rs

Адреса

БОГОСЛОВИЈА СВ. АРСЕНИЈА

Трг Патријарха Бранковића 1

21205 Сремски Карловци, Србија